rainymood

DSC_0491

To jutro bilo je jedno od onih. Onih kada te probudi već dobro poznati zvuk alarma koji otkucava pola sedam, kada ne moraš ni da pogledaš kroz prozor a već te ljuti pretpostavka o lošem vremenu, kada ne smeš da proviriš ispod jorgana od hladnog vazduha dok pljuskovita kiša lupka o staklo prozora, i kada moliš samog sebe za još samo pet minuta. Tih gorko-slatkih pet minuta posle kojih moraš da se odvojiš od mekoće i topline kreveta i otpočneš taj sivi, kišni dan.

we never go out of style

zajedno

“Vas dve biste mogle da vodite blog”, rekla je ponosno dok su joj se usta izvila u osmeh.
Te večeri, nas tri smo sedele svaka na svom uobičajenom mestu, ispijale kafu i neobavezno ćaskale o uobičajenim temama. Kišne kapi koje su klizile niz prozore šarale su našim raspoloženjem i unosile tu neku sivu notu depresije. Već je pao mrak, a kiša ceo dan nije prestajala. A kada si cele nedelje po ceo dan u školi ili na poslu dok napolju vlada sivilo tmurnih oblaka, raspoloženje ti ne može biti baš na zavidnom nivou. I tako smo nas tri, odveć umorne posle dugačkog dana, počele da se bavimo temama dokolice i traćenja slobodnog vremena omladine.

new beginnings

janamarija-2

Sasvim je razumljivo da nam je vikend omiljeni deo nedelje jer tada nastupa jedna vrsta psihičkog odmora kada se jednostavno isključujemo iz realnosti prepune obaveza, poslovnih sastanaka, domaćih zadataka, stresa, užurbanih dnevnica i umornih večeri, kada konačno smemo da dozvolimo sebi predah, razonodu, zabavu, dokolicu i pronalazimo vreme za hobije. Ali ove nedelje odmor je za nas počeo već u sredu.