all that beauty: AURA

DSC_0372

Bilo je to jedne od proteklih nedelja kada se vreme smenjivalo češće nego inače. Kada bi zaspao uz topao vazduh koji dolazi sa ruba odškrinutog prozora, a probudio se uz zvuke hladnog pljuska. Alarm je oglašavao 6:30 i obema rukama dovlačio iz sna sve do potpune jave. Svest o tome da od ranog jutra treba izaći na kišu, smrzavati se, užurbano juriti do škole i čitavih šest hladnih sati provesti tamo, izazivalo je nervozu i neraspoloženje. Nakon što smo se nekako dovukle do škole, smestile smo se u naš uobičajeni kutak i otpočele borbu sa snom, mrzovoljom i dosadom. Da se razumemo, ne bi nama bilo dosadno da nije bilo te kiše i hladnoće koje obožavaju da deprimiraju i loše utiču na opšte raspoloženje. I nije nam bilo dosadno, ne nakon telefonskog poziva koji je iznenada razbio tu jutarnju monotoniju.

artistic differences

DSC_0120-1024x682

Hladno decembarsko popodne. Odlučile smo da se sklonimo od kiše i izmaglice i počastimo sebe toplom šoljom kafe i ukusnim ručkom u našem omiljenom restoranu. Kao po običaju, razgovarale smo o nekim potpuno nevažnim temama. O tome kako ne volimo kišu i čekamo hladne dane da nas napuste, o tome šta smo prethodne noći sanjale, o tome gde bismo mogle da putujemo zajedno, i o raznim drugim sitnicama koje su nam se gomilale u mislima. Bio je jedan od onih sasvim običnih, mirnih dana kakve smo najviše volele.