back to school

DSC_0218

AS IF.
*alicia silverstone voice*

"Haha, a pogledaj ovu. Sećaš se ovoga, kad smo umesto fizičkog otišli na kafu?", rekla sam listajući slike iz škole na telefonu.
"Daaa. Jedan od najlepših dana! Trebalo nam je malo duže da nagovorimo Filipa doduše, ali..."
Obe smo se zasmejale. "Kako da ne. Ne zna se ko brže skoči sa stolice kad pomeneš kafu."
"Haha, da! Ali omiljeno mi je kad treba da slažemo profesorku likovnog da idemo da "potpisujemo ugovor u agenciji za strane jezike i blablablabla, brzo ćemo se vratiti, blabla..."
"Pa onda uspemo da se izvučemo, pa nas sačeka razredna koje ja čas imala u kabinetu koji prozorima tačno gleda na nas. Svaki. Božiji. Put."
"E, ali nikada nam ništa ne bi rekla posle toga. Najbolja je."
"Stvarno jeste. Ali geografičarka je bila još bolja. Nju nisi morao ništa ni da pitaš. Čim bi nas ugledala odmah bi znala o čemu se radi i samo bi nam mahnula."
"Ona je stvarno bila kraljica."
"Bila?" Nasmejala sam se kiselo.
"Da u pravu si. Nije ona -bila-. Mi smo."
I tako nas je stiglo. Taj osećaj prolaznosti, i pripadanja, i kisele spoznaje da se, ono što se četiri godine ponavljalo, više nikada neće ponoviti.

"A sećaš se samo koliko smo puta išli u pozorište sa njom? Desetine različitih predstava, mjuzikla, drama, komedija, i svaka lepša od lepše..."
"Da, a one loše su bile "predobre" samo zbog petige iz geografije".
Smeh ponovo.
"Da, ona Ana Karenjina mi se uopšte nije dopala."
"Ni meni."
Sedele smo tako ćutke, listajući školske fotografije koje su, iako lepe i pozitivne, u nama izazivale jednu posebnu vrstu nostalgične tuge.
Već se sada čini kao da se to sve dogadjalo u nekom prošlom životu. Kao da su te uspomene poslednja poglavlja jedne knjige, i kao da sada sedimo pred belim listovima jedne nove, neotvorene knjige, i ne znamo čak ni prvo slovo kojim bi ta knjiga otpočela. A znamo. Znamo i slovo, i rečenicu, i čitavo jedno novo poglavlje koje se treba napisati, što nikako ne može da promeni činjenicu da bismo umesto toga radije perlistali par desetina stranica unazad one stare knjige i čitale ponovo.

"Šta ćemo sad?" moj sivi pogled susreo se sa još većim sivilom. A onda je to sivilo polako počelo da vraća braon boju njenih očiju koje su se ozarile idejom: "Znam! Ajde da se pravimo da sutra krećemo u školu!"
"A?" pogledala sam je sa čuđenjem.
"Aha! Ajde, smišljaj šta ćeš da obučeš za prvi dan škole. Sutra radimo "Back to school" fotošuting."



DSC_0211

DSC_0219

DSC_0220

20737201954_090d827e5a_o

DSC_0252

DSC_0234

DSC_0233

DSC_0223

0 comments:

Post a Comment