Ovo nam je možda bilo najlepše leto na svetu.

Možda zato što je svaki od ovih osam dana bio ispunjen neverovatnim doživljajima koje do sada nismo iskusile.
Možda zato što smo svako veče uživale u najboljim i retkim vrstama vina i u društvu prefinjenih ljudi.
Možda zato što smo se kupale u najčistijim uglovima Jadrana koji nas je svojim prozirnim, plavičastim plaštom obgrlio i ušuškao svaki put kada bismo uskočile u njega.
Možda zato što smo imale priliku da uživamo u izvrsnoj hrani mediterana, roštiljanju sveže ribe uz belo vino ili jagnjetine sa cedjenim limunom.
Možda zato što smo se svako veče posle večere i šetnje vraćale na jahtu na kojoj smo posmatrale zvezde, odsjaj drugih brodova i jahti u moru i vatrometa koji su se uzdizali u našu čast.
Možda zato što smo upoznale ljude različitih mentaliteta, kulture, nacionalnosti i uživale u njihovom društvu.
Možda zato što bismo u jutarnjim satima upijale sunčeve zrake na palubi i pravile fotografije iznova i iznova, pokušavajući da zabeležimo svaki trenutak našeg ličnog raja.

A možda... Možda zato što, po prvi put, taj izvanredan osećaj koji je ostao uz nas ne umemo da pretočimo u reči.