illusion

DSC_0780 Živimo u vremenu kada se instant generacije oslanjaju na društvene mreže kao glavni izvor socijalizacije i života u celosti. Kada se dobar provod meri količinom slika koje se naprave tokom večeri koje će kasnije ići na instagram ili fejsbuk. Kada se lepi trenuci prvo fotografišu ili snime a tek kasnije kroz te digitalne zapise istinski proživljavaju. Kada "ćao" na četu neće značiti i "ćao" na ulici, a poznanstva ljudi ne moraju da znače i pravo i iskreno upoznavanje. Znamo šta je neka osoba kupila juče, u kojoj radnji, kada će taj komad garderobe prvi put obući, koga je volela prošle nedelje i sa kim se druži ceo život, a sa kim tek od skoro. Znamo ko je ove godine bio na moru, znamo ko je i koliko platio svoju matursku haljinu, i gde ko voli da pije svoju jutarnju kafu. 

I trudimo se da izgradimo svoju sliku kroz profile na tim društvenim mrežama, i da dokažemo da u stvari jesmo pametni, ili kul, ili lepi, ili kreativni, ili srećni, i u velikoj većini to i uspevamo. Ali šta se dešava onda kada se zaklopi laptop, kada se zaključa telefon i kada se sklope kapci naših umornih očiju? Onda kada dodje red na naše misli i razmišljanja jer san još uvek nije doputovao do nas, i kada počinjemo da se osvrćemo na protekli dan, nedelju, ili mesec? Nismo nešto srećni, jel da? Ali kako? Zašto? Imamo dosta razloga da budemo. Imamo divne prijatelje. I porodicu. I jedan fin, pristojan, pa čak i dobar život. Život ispunjen lepim trenucima. Čekaj, kojim? Sad ću da udjem na instagram da se podsetim. Ah, da. Sećam se ovoga. Sećam se... Kako sam se trudio da napravim dobar snimak. Sećam se... Kako nisam stigao da uhvatim taj sekund zvezde padalice sopstvenim očima jer sam je jurio kamerom telefona. Da, da, sećam se. Mora da je bilo baš lepo tada.

I tako nam prolaze dani, misleći da se trudimo da izgradimo sebe kao ličnosti, a u stvari se samo trudimo da izgradimo dobar profil za javnost i za ljude. To čuveno "šta će reći ljudi". Koji ljudi? Tvoji prijatelji? Ne, ne oni. Oni znaju i ko si i kakav si, i u čemu uživaš i šta ne voliš. Porodica? Ne ni oni. Oni su ti pomogli da se izgradiš i poznaju te bolje nego što poznaješ sebe. Ali ko onda? Koji to ljudi? Nepoznate osobe koje te prate na instagramu? Osobe koje će o tebi izgraditi sopstveno mišljenje bez obzira na to šta ćeš ti "šerovati"? Osobe sa kojima možda nikada nećeš voditi nijedan razgovor, provesti nijedan živi trenutak i koje će već sutradan da zaborave na tebe ukoliko im ponovo ne izadješ na početnu stranicu. 

A ti razmisli. Da li je bolje da uživaš u trenucima sada, odmah, da ih proživljavaš i da zaista živiš, da putuješ i da se smeješ, da se družiš i da voliš, da svim svojim čulima upijaš i udišeš sopstveni život, ili da prvo obezbediš materijal za svoje "folovere" i "frendove", pa ako uspeš usput malo i da se provedeš, onda je to dodatni bonus? Verujem da ne treba puno vremena da se odabere pravi život pored iluzije.
DSC_0781 DSC_0770 DSC_0757 DSC_0778 DSC_0762 DSC_0773 DSC_0765 DSC_0784 DSC_0783

0 comments:

Post a Comment