sunce u kosi, očima, glavi,
svuda tuda

DSC_0094 "Čoveče, baš odavno nismo ništa slikale za blog", reče Marija ispijajući poslednji gutljaj kafe. 
"Znam, i meni isto nedostaje to sve... Jeste da smo rekle da pravimo pauzu tokom leta jer smo na sto različitih strana, ali..." 
"Ali bismo mogle da se slikamo ipak, a?" Reče Marija uz osmeh. 
 "Da znaš da smo mogle. Ali kad? Sutra?" 
"Pa da, mi smo tu još samo sutra. A gde li je Luka?" 
Pozvale smo konobara, platile račun a onda se polako zaputile ka šetalištu. Ideja o slikanju i blogu je lagano isparila iz naših misli dok smo pretrčavale preko raznih tema i razgovarale o predstojećem letovanju. 
Nekoliko trenutaka kasnije, čule smo dobro poznat glas koji nas doziva od pozadi. 
"Gde ste vas dve?!" Okrenule smo se i ugledale Luku kako se kezi, preplanuo i srećan. 
 "Luka, otkud ti? Zar ti nisi u Pragu?" 
"Hahaha, stigao malopre!" 
"Pa da li je moguće da smo naletele na tebe?! A baš smo pričale o tebi, blogu i slikanju i kako nam sve to nedostaje", izgrlili smo se i razmenili pozdrave, dok se ideja prevremenog slikanja polako vraćala u naše misli. 
"Da znate da sam i ja o tome skoro razmišljao! Majke mi. Nedostaje mi sve to." 
 "Pa hajde da slikamo ipak. Šta misliš?" 
 "Ja sam za, ali zar vi ne idete na more, tipa sutra? Ja sam mislio da vi niste u Srbiji uopšte." 
"Haha, tu smo, zamisli! Idemo prekosutra. Sutra slikanje? Šta misliš?" 
"Dogovoreno." DSC_0103 DSC_0022 DSC_0004 DSC_0002 DSC_0001 DSC_0044 DSC_0033 DSC_0046 DSC_0047 DSC_0057

0 comments:

Post a Comment