bye bye summertime

DSC_0176 Oduvek je pitanje "Koje ti je omiljeno godišnje doba?" spadalo u kategoriju problematičnih pitanja jer je jedno od onih na koje nas dve nemamo odgovor. 
 Odgovor je, u stvari, veoma jednostavan, ali ujedno i nije odgovor.
 Volimo sva četiri godišnja doba. 
A kako ih i ne voleti? 
Kako ne voleti onu prazničnu atmosferu uoči Božića, kada se odjednom probudimo u jednom novom, magičnom svetu prekrivenom svetlucavim belilom, kada smo ušuškani ispod debelog, toplog ćebeta sa šoljom čaja ili kafe u jednoj ruci i dobrom knjigom u drugoj? 
Kako ne voleti prizore siromašnog drveća koji oplakuju lišće purpurnih boja pod njihovim nogama, miris jeseni, šarene džempere i slojevitu jesenju garderobu? 
Kako ne voleti leptire koji plešu ispod procvetalih drvenih krošnji, cvrkut ptica koje se raduju proleću i osunčane dane koji nas teraju da bacimo zimske jakne na dno ormara? 
Kako ne voleti leto, toplo i divno leto, osećaj morske soli u kosi i po koži, vruć pesak pod stopalima i kugle sladoleda koje se tope na suncu? 

 Volimo mi svako godišnje doba... Ono što ne volimo je to "medjudoba". 
Ono doba kada se jedno godišnje doba završilo, ali drugo još nije počelo. 
Kada jedan dan pada kiša a sutradan je već pretoplo. 
Kada se telo naviklo na vrućinu a um je već uveliko spreman za hladnoću. 
Ono doba kada depresija polako počinje da vlada, a rastrojstvo naših misli zauzima glavnu ulogu. 
Ono doba kada kalendar zatvara otvorene bazene, ali vreme ne dozvoljava duge rukave. 
Ono doba kada leto teoretski još traje, ali se ipak odavno završilo. 
 Ovo doba sada. 


 19.Septembar, 2016. 
Danas je bila vrućina, za sutra su već najavili kišu...
DSC_0182 DSC_0149 DSC_0146 DSC_0111 DSC_0117 DSC_0161 DSC_0163 DSC_0159 DSC_0167

0 comments:

Post a Comment