monochrome

DSC_1049-7
Samo izadji napolje. Molim te.


 *** 
Toliko puta sam čula glasove svojih poznanika, prijatelja, prolaznika i stranaca kako je grad mrtav i kako se nikada ništa ne dešava. 
Za to su krivi dosadni ljudi, dosadne zgrade, putevi i automobili, dosadni dani, meseci i godine, dosadna kiša ili dosadno sunce, dosadne dnevne rutine, odlasci u školu ili do prodavnice, dosadne staze utabane svakodnevnim ponavljanjem... Dosadan način života. 
I nikada se ništa ne dešava. 

 Svaki dan je isti kao prethodni, svaki čas kao i onaj od juče, svaki minut isti kao i sledeći. Svaki naredni trenutak je predvidiv, svaki korak već napamet naučen. 
I nikada se ništa ne dešava. 

 Ali kako je moguće da jednoj mladoj, sposobnoj i željnoj osobi može da bude dosadno? Kako to da gubimo najlakšu moguću bitku onda kada smo naoružani znanjem, željom, potencijalom za ideje i mladalačkim duhom? Kada je potrebno samo da odlučimo i da nam odjednom više ne bude dosadno?  
Da bi se nešto zaista desilo, jedini trud koji treba uložiti jeste izaći napolje. Ako smo ograničeni zidovima svoje sobe, tonovima muzike koja se od te zidove odbija i scenama serije koju gledamo umesto da šetamo pod suncem, sigurno je da se nikada ništa novo neće dogoditi. 
Ali ako izadješ napolje, ako samo izadješ napolje... 
 Možda sasvim slučajno sretneš u tramvaju drugaricu sa kojom si jednom prilikom putovala i koju više nikada nakon toga nisi videla, pa se ispričate kao da nikada niste ćutale. 
Možda ugledaš autobus koji odlazi u nepoznatom pravcu i odlučiš da se ukrcaš i pustiš da te put odnese. 
Možda odlučiš da udješ u pekaru pored koje prolaziš svakoga dana i konačno kupiš krofnu koju si krišom zagledala u izlogu. 
 Možda u kafiću sretneš ljubav svog života. 
Možda te u knjižari knjiga koju gledaš spoji sa novim prijateljem koji je upravo poneo da je kupi.
 Možda odlučiš da odeš u pozorište i kupiš dve karte za dramu "Ivanov" koja se upravo prikazuje u Narodnom pozorištu. Možda te drugarica sretne na putu za bioskop pa joj se pridružiš. 
 Možda pomogneš baki da predje ulicu pa te učini srećnom time što ti kaže da si joj upravo ulepšala dan. 
Možda i samo prošetaš, pod vedrim nebom i ogrejalim suncem, udahneš svež vazduh i prošuštiš kroz more opalog lišća. I nasmešiš se jer znaš da su sve mogućnosti pred tobom, i da ti je samo potrebna odluka. 

 Zato, ukoliko ti je ikada dosadno... Samo izadji napolje. Molim te. DSC_1051-8 DSC_1047-6 DSC_1041-5 DSC_1022-4 DSC_1004-1 DSC_1018-3 DSC_1012-2

0 comments:

Post a Comment